1. Tako mi onih koji uzdižu prašinu,
2. i onih koji teret nose,
3. i onih kojih plove lahko,
4. i onih koji naredbe sprovode,
5. Ono što vam se obećava, zaista, je istina.
6. Polaganje računa sigurno će se desiti.
7. Tako Mi neba skladne ljepote,
8. vi govorite oprečno.
9. Od njega – Kur’ana biva okrenut onaj ko je zalutao.
10. Neka prokleti budu poricatelji
11. koji su, utonuli u nevjerovanje, ravnodušni.
12. Oni pitaju: "Kada će Dan sudnji?!"
13. Bit će onaj dan kada u Vatri budu paćeni.
14. "Iskusite patnju svoju – to je ono što ste požurivali!"
15. A bogobojazni će, zaista, u džennetskim baščama, među izvorima, boraviti.
16. Primat će ono što im Gospodar njihov bude darovao; oni su prije toga dobra djela činili,
17. noću samo malo spavali,
18. i u praskozorje oprost od grijeha molili,
19. a u imecima njihovim bio je udio i za onoga koji prosi i za onoga koji je uskraćen a ne prosi.
20. Na Zemlji su znakovi za one koji čvrsto vjeruju,
21. a i u vama samima – zar ne vidite?
22. A na nebu je opskrba vaša i ono što vam se obećava
23. i, tako Mi Gospodara neba i Zemlje, to je istina, kao što je istina da govorite!
24. Da li je doprla do tebe vijest o počašćenim gostima Ibrahimovim.
25. Kad mu oni uđoše i rekoše: "Selam vama!", i on reče: "Selam vama, ljudi neznani."
26. I on neprimjetno ode ukućanima svojim i donese debelo tele.
27. I primače im ga: "Zar nećete jesti?", upita
28. i osjeti od njih u sebi strah. "Ne boj se!", rekoše i obradovaše ga dječakom koji će učen biti.
29. I pojavi se žena njegova uzvikujući i po licu se udarajući i reče: "Ja sam stara, nerotkinja!"
30. "Tako je odredio Gospodar tvoj", rekoše oni, "On je Mudri i Sveznajući."
31. "A šta vi hoćete, o izaslanici?", upita Ibrahim.
32. "Poslani smo narodu prestupničkom", rekoše,
33. "da sručimo na njih grumenje od gline,
34. obilježeno u Gospodara tvoga za one koji su u razvratu svaku mjeru prešli."
35. Mi iz njega vjernike izvedosmo,
36. a u njemu samo jednu kuću muslimansku nađosmo,
37. i u njemu, za sve one koji se boje bolne patnje, znak ostavismo.
38. I u Musau, također – kada ga s očiglednim dokazom faraonu poslasmo,
39. a on, oholeći se, okrenu se nastranu i reče: "Čarobnjak je ili lud."
40. I Mi i njega i vojske njegove dohvatismo, pa ih u more bacismo, jer je bio osudu zaslužio.
41. I u Adu – kad na njih vjetar poslasmo u kome nije bilo nikakva dobra;
42. pored čega god je prošao, ništa nije poštedio, sve je u gnjilež pretvorio.
43. I u Semudu – kad im bi rečeno: "Uživajte još neko vrijeme!"
44. Oni se oglušiše o naređenje Gospodara svoga, pa ih uništi strašan glas na oči njihove,
45. i ne mogahu se ni dići ni od kazne odbraniti.
46. I uništili smo prije narod Nuhov: to, zaista, bijaše narod buntovni.
47. Mi smo nebo snagom sazdali, i Mi smo, uistinu, proširitelji.
48. I Zemlju smo prostrli – tako smo divni Mi Koji smo je prostrli!
49. I od svega po par stvaramo da biste se vi prisjećali.
50. "Zato požurite Allahu, ja sam vam Njegov upozoritelj jasni!
51. I ne pripisujte uz Allaha boga drugoga! Ja sam vam Njegov upozoritelj jasni!
52. I tako je bilo: ni onima prije ovih nije došao nijedan poslanik, a da nisu rekli: "Čarobnjak je!" ili "Lud je!"
53. Jesu li to oni jedni drugima oporučili? Nisu, nego su oni ljudi koji su u zlu svaku mjeru bili prevršili.
54. Pa, od njih ti se okreni, prekoren nećeš biti!
55. I opominji! Doista, opomena vjernicima koristi!
56. Džine i ljude sam stvorio samo zato da Meni u ibadetu budu.
57. Ja ne tražim od njih opskrbu niti želim da me hrane,
58. Opskrbitelj je jedino Allah, Snažni i Silni!
59. A one koji su zulum činili stići će kazna kao što je stigla i one koji su bili kao oni, i neka Me ne požuruju;
60. a, teško nevjernicima na Dan kojim im se prijeti!